Još od prvih epizoda serije, od kada smo shvatili da to ostrvo nije tek obično ostrvo, želeli smo da znamo više o njegovim osobinama i istoriji. Šta je to tako posebno na toj "steni" kako je to Sojer više puta nazvao? Ko su ti ljudi koji tu žive i od kada su tu? Zašto govore latinski? Otkuda tragovi egipatske civilizacije? Šta je DHARMA tu tražila i zašto je nad njima izvršen genocid (a bez da se time bavio haški sud :) ) ? Zašto Ričard nije ostario tokom 150 godina života??? Takođe i Džejkob? Ako je besmrtan, kako to da je umro od običnog noža? A tek Čovek u crnom - s njim u vezi ima toliko pitanja da je previše za uvod jednog članka.
Već neko vreme znamo da autori serije ne nameravaju da odgovore na svako od milion pitanja koje su otvorili tokom šest sezona, ali isto tako već neko vreme tvrdim da će odgovori na nekoliko najkrupnijih pitanja automatski dati odgovore na mnoge sitnije misterije koje su nas kopkale. Da li je epizoda "Preko mora" dala neke od tih krupnih odgovora? Mislim da jeste, ali pošto "Lost" nije na nivou "Očajnih domaćica", ti odgovori zahtevaju malo (ili malo više) razmišljanja i povezivanja. Pa da vidimo ...
Rođenje
Iako tokom epizode to nije direktno rečeno, radnja se događa u prvim decenijama naše ere. Prema Lostpediji, priča počinje u prvoj godini pre Hrista kada jedna trudna žena posle brodoloma dospeva na ostrvo. Žena po imenu Klaudija sreće drugu ženu nepoznatog imena koja joj pomaže pri porođaju. Ono što sledi je prvi deja vu: tek što su se rodila dva blizanca, žena sa ostrva ubija pridošlicu i prisvaja novorođene bebe. Zašto kažem da je to deja vu? Zato što je to treći put da u seriji vidimo trudnu ženu koja se nasuka na ostrvo, porodi se, beba joj bude oteta od domorodaca, a nju ubiju ili pokušaju da ubiju. Preostale dve su bile Kler i Danijel Ruso. Slučajnost? Ne može biti. A epizoda nam i daje razloge za takve postupke:
- Ja sam ti majka.
- Ti si ubila moju majku. Džejkobe, ona je bila i tvoja majka. Mi ne pripadamo ovde, ne pripadamo njoj.
- Rekao je da si ubila našu majku. Da li je to istina?
- Jeste. Da sam je pustila da živi, ona bi te odvela kod njenih ljudi, a oni su loši Džejkobe, veoma loši. Nisam mogla da dozvolim da postaneš jedan od njih. Htela sam da ostaneš dobar.
Već neko vreme znamo da autori serije ne nameravaju da odgovore na svako od milion pitanja koje su otvorili tokom šest sezona, ali isto tako već neko vreme tvrdim da će odgovori na nekoliko najkrupnijih pitanja automatski dati odgovore na mnoge sitnije misterije koje su nas kopkale. Da li je epizoda "Preko mora" dala neke od tih krupnih odgovora? Mislim da jeste, ali pošto "Lost" nije na nivou "Očajnih domaćica", ti odgovori zahtevaju malo (ili malo više) razmišljanja i povezivanja. Pa da vidimo ...
Rođenje
Iako tokom epizode to nije direktno rečeno, radnja se događa u prvim decenijama naše ere. Prema Lostpediji, priča počinje u prvoj godini pre Hrista kada jedna trudna žena posle brodoloma dospeva na ostrvo. Žena po imenu Klaudija sreće drugu ženu nepoznatog imena koja joj pomaže pri porođaju. Ono što sledi je prvi deja vu: tek što su se rodila dva blizanca, žena sa ostrva ubija pridošlicu i prisvaja novorođene bebe. Zašto kažem da je to deja vu? Zato što je to treći put da u seriji vidimo trudnu ženu koja se nasuka na ostrvo, porodi se, beba joj bude oteta od domorodaca, a nju ubiju ili pokušaju da ubiju. Preostale dve su bile Kler i Danijel Ruso. Slučajnost? Ne može biti. A epizoda nam i daje razloge za takve postupke:
- Ja sam ti majka.
- Ti si ubila moju majku. Džejkobe, ona je bila i tvoja majka. Mi ne pripadamo ovde, ne pripadamo njoj.
- Rekao je da si ubila našu majku. Da li je to istina?
- Jeste. Da sam je pustila da živi, ona bi te odvela kod njenih ljudi, a oni su loši Džejkobe, veoma loši. Nisam mogla da dozvolim da postaneš jedan od njih. Htela sam da ostaneš dobar.
Ovaj dijalog od pre 2000 godina je mogao isto tako da se dogodi i 2004. kada su "Drugi" otimali Arona, Zaka i Emu. Ili 1988. kada je Ben oteo Aleks Ruso i kada je trebalo da ubije njenu majku. Ili u raznim drugim godinama tokom vekova i milenijuma. Svaki put su deca pridošlica otimana da bi bila "sačuvana", ostala "dobra" i živela na "boljem mestu". Njihovi roditelji nisu pripadali tu jer su oni iskvareni i ne spadaju u "dobre momke".
Detinjstvo
13 godina posle rođenja, vidimo dvojicu simpatičnih dečaka, jedan je plav kao Šveđanin a drugi tamnokos kao da je iz, recimo, Španije. Dečaci odrastaju uz osobu koju smatraju svojom majkom i koja gle čuda nije ostarila baš ni malo za tih 13 godina. Dotična drži decu u potpunoj izolaciji i govori im da osim njih i ostrva ne postoji ništa drugo tamo preko mora. I dok Džejkob sve to bespogovorno prihvata, njegov brat, čije ime ne znamo, je radoznale prirode i želi da zna šta ima tamo daleko... Jednoga dana dečaci po prvi put u životu ugledaju druge ljude za koje nisu ni znali da postoje. Stakleno zvono pod kojim odrastaju dobija prve pukotine. "Majka" odlučuje da im pokaže razlog zbog koga su tu i zašto čuvaju ostrvo od stranaca. Taj razlog je pećina iz koje blista svetlost opisana ovako:
- Kakvo je ovo mesto?
- To je razlog zašto smo ovde. Ne ulazite tamo.
- Šta je tamo?
- Svetlost. Nešto najtoplije i najsvetlije što ste ikad videli ili osetili. I moramo se pobrinuti da ga niko nikada ne pronađe.
- Predivno je.
- Jeste. Zato ga i žele, jer je malo te svetlosti unutar svakog čoveka. Ali oni uvek žele više.
- Mogu li je oni uzeti?
- Ne, ali bi pokušali. A ako pokušaju, mogu je ugasiti. I ako se svetlost ugasi ovde, ugasiće se svuda. Ja sam štitila ovo mesto ali ga ne mogu čuvati doveka.
- Ko će onda?
- Moraće jedan od vas dvojice.
U sledećoj sceni crnokosom dečaku se ukazuje ženska osoba u crvenoj haljini koja se predstavlja kao njegova pokojna majka, govori mu odakle potiče i odvodi ga na mesto na ostrvu koje nikada pre nije video - selo u kome žive ljudi sa Klaudijinog broda. Taj događaj je preloman za dečaka koji odluči da napusti dom i priključi se drugim ljudima. Džejkob je u šoku, njegov svet se ruši, ali on ostaje veran svojoj "majci" jer taj dom je jedini za koji zna i koji ima. "Majka" je zabrinuta, ali ipak pušta crnokosog dečaka da ode.
Ovo podseća na 2004. godinu i dva tabora: domoroce, odnosno "the others" s jedne strane i "pridošlice" sa druge. Domoroci su svesni pridošlica, pridošlice ne znaju za domoroce. Domoroci ne diraju pridošlice (osim što im otimaju po neko dete tu i tamo), tj. ostavljaju ih na miru sve dok se kreću u delu koji im je dat na raspolaganje. "The Others" su radili isto to sa preživelima sa leta 815.
Preokret
30 godina kasnije, Džejkob i njegov brat su odrasli ljudi. Džejkob, mamin sin, ženski petko, sedi kod kuće i tka (!!!), to je valjda jedini hobi kome je njegova luda "majka" umela da ga nauči. A kad pomenuh nju, dotična još uvek nije dobila ni jednu jedinu boru više nego što je imala 43 godine ranije, one noći kada je utepala novopečenu mamu.
Elem, Džejkob redovno posećuje svog brata blizanca koji živi sa "drugim ljudima" i kome još uvek ne znamo ime. Čovek u crnom je dobro upoznao ljude sa kojima živi. On potvrđuje ono što je "majka" odavno govorila: "oni dođu, bore se, uništavaju i pokvare se." Rečenica koju smo čuli kada smo prvi put videli dvojicu braće na početku poslednje epizode 5. serijala, zar ne? Džejkob još uvek nema izgrađeno mišljenje o tim ljudima ali kaže da mu "baš i ne izgledaju tako loši". Još uvek ih posmatra i procenjuje. Pa ipak, mlađi brat i dalje živi sa pridošlicama jer mu je to način za ispunjenje cilja - da napusti ostrvo. I ovoga puta je sasvim blizu ostvarenja tog cilja. Iskopao je buinar koji vodi do "svetlosti", napravio je sistem za regulisanje vode i svetla, treba još samo da prikači veliki točak na to i - hopla, ode on sa ostrva. Cilj je tako blizu. Bunar, svetlost, točak, napuštanje ostrva .... Orhideja, Ben, tuniska pustinja! Još jedan deja vu.
Džejkob ne ume da laže niti da bilo šta sakrije od svoje "majke" a kako bi tek prećutao svetsko čudo neviđeno o kojem mu je upravo ispričao njegov jedini brat? Reakcija te žene pokazuje da je došao sudbonosni trenutak za nju, njene "sinove" i njihovu misiju. Ona odlazi da lično poseti "sina" i upozna se sa njegovim namerama. Tu vidimo bunar, svetlost, točak i čoveka nadomak cilja kome teži već 30 dugih godina. I, kao što to u Lostu uvek biva kada je neko nadomak napuštanja ostrva - "majka" napada svog "sina", treska mu glavu o zid, uništava bunar, spaljuje selo i pobija sve njegove ljude. Još jedan Deja vu? Još kakav: Kelvinova glava je razbijena o stenu kada je hteo da otplovi, Sajid je udaren u glavu kada je nadomak uspostavljanja veze, podmornica leti u vazduh kada treba da odveze Džeka, o brodu da i ne govorim ...
Ljudi koji su kopali bunare u 1. veku doživeli su istu sudbinu kao i članovi DHARMe 2000 godina kasnije. Bilo im je dozvoljeno da žive tu i istražuju sve do trenutka kada su došli na domak podzemne svetlosti i načina da je iskoriste. A onda su istrebljeni, tada vatrom a u moderna vremena bojnim otrovima. Još jedno "već viđeno".
Jedna agresija uvek rađa drugu pa tako čovek u crnom napada i ubija svoju "majku". Ona je predosećala da dolazi kraj nejnen ere pa je prethodno predala svoju dužnost čuvara ostrva svom drugom "sinu", onome koji ima ime i koji joj je veran kao pudlica. Iz nekog razloga, Džejkob i njegov brat ne mogu da ubiju niti naškode jedan drugome, bar ne direktno. Zato Džejkob u nastupu besa kažnjava svog brat na način koji je "gori od smrti". Tako mu je rečeno, ali mu nikada nije objašnjeno šta to stvarno znači. A to znači fizičku smrt tela i sjedinjavanje duše sa nečim što se nalazi u toj pećini. Rezultat takvog spajanja je - crni dim. Misteriozno čudovište koje tumara po ostrvu i u sebi ima duh, sećanja i inteligenciju Džejkobovog brata. Džejkob je bio i ostao u belom, njegov brat je bio i ostao u crnom.
Crno i belo
Epilog epizode je scena u kojoj Džejkob polaže tela svoje "majke" i svog mlađeg brata u pećinu i kod njih ostavlja vrećicu sa jednim crnim i jednim belim kamenom. To su dva skeleta koje Džek i Kejt pronalaze u 6. epizodi prvog serijala. Lok skeletima daje ime "Adam i Eva" i time uvodi jednu od prvih misterija ove serija čije smo objašnjenje tek sada dobili.
Pomenuti crni i beli kamen su još jedan veliki Deja vu. Njih smo videli još u prvim epizodama kada Lok pokazuje igru Voltu i kaže "dva igrača, jedna beli, drugi crni..." Tokom vekova koji će uslediti, Džejkob kao beli će se povremeno sretati sa svojim bratom (crnim) koji će bezuspešno moliti za dozvolu da ode. Njih dvojica će nastaviti da igraju vekovnu igru u kojoj će crni dokazivati da su ljudi pokvareni i da se "uvek završava na isti način" a beli će se truditi da dokaže da su ljudi dobri ili se mogu učiniti dobrima ("završava se samo jednom, sve pre toga je progres")
Šta smo saznali?
Džejkob i Čovek u crnom su rođeni kao obični ljudi. Odgajala ih je žena koja nije starila ali nije bila ni otporna na ubod nožem. Ona je svoju dužnost predala Džejkobu tako što ga je naterala da ispije čašu neke posebne tečnosti. Nakon toga ni Džejkob više nije stario (a završio je ubodom noža). Iz iste takve flaše i iz istih čaša pio je i Ričard Alpert u 19. veku (hvala Ivanu na korekciji!) i nakon toga više nije stario. Za sada doduše još nije stradao od noža. Ostaje otvoreno pitanje da li je Ričard Džejkobov naslednik na poziciji čuvara ostrva?
Čovek u crnom je doživeo ono što je njegova "majka" opisala kao gore od smti: njegovo telo je umrlo a njegova duša se sjedinila sa scrnim dimom. Taj dim tumara po ostrvu vekovima, po potrebi uzima oblik Džejkobovog brata ili drugih ljudi sa kojima je došao u kontakt. Ono što nam epizoda nije kazala međutim je odgovor na pitanje da li je Dimko postojao i pre nego što je izleteo iz pećine, ili je nastao u trenutku kada je Džejkob ubacio svog brata u izvor svetlosti. Pretpostavljam da ćemo na taj odgovor sačekati još malo, ali lično više verujem u prvu varijantu jer smo Dimka videli na egipatskim crtežima u Hramu.
Očigledno je da ljudi dolaze na ostrvo odavno. Dolaze u grupama, žive tu nasukani, istražuju ostrvo, svađaju se, kvare se i budu pobijeni kada se suviše približe "srcu" ostrva. S obzirom na egipatske statue, hramove i hijeroglife, možemo pretpostaviti da se ove priče ponavljaju milenijumima.
Džejkob i njegov brat u prvom veku n.e. su isto što i Loka i Džek u prvim sezonama serije. Džejkob je odan i slepo veruje u sve što mu se servira. Njegov brat nije toliko naivan, inteligentan je i radoznao, hoće da upozna i razume i ostrvo i svet van ostrva. 2000 godina kasnije, Lok od početka pokazuje da je veliki vernik iako ne zna u šta veruje. "Ovo je naša sudbina", "Mi smo ovde sa razlogom" i "Ne treba da odlazimo" je sve što zna da ponavlja kao papagaj. Nasuprot njemu, Džek je racionalan, inteligentan i radoznao. Da mu je samo jednom pružen bilo kakav odgovor ili razlog zašto treba da budu na tom šašavom ostrvu, on bi to prihvatio i bio veći vernik od Loka.
Džejkob i čudovište žive jedan pored drugog dva duga milenijuma. Džejkob dovodi ljude, traži kandidate za svog naslednika, crni dim ih postepeno ubija ili navodi da se pobiju međusobno. Usled pravila za koje smo čuli, čudovište ne može da ubije Džejkoba direktno pa zato mora da pronađe nekoga ko će to učiniti umesto njega. Taj neko će konačno biti Ben Lajnus 2007. godine. Džejkob je mrtav a čudovište koje je sad u formi Loka navodi najnoviju generaciju kandidata da se poubijaju međusobno jer on to ne može da učini direktno.
Ko još koga ne može da se ubije direktno? Ben i Vidmor. Još jedan Deja vu, još jedna paralela.
Na tom ostrvu se ponavlja jedna te ista igra milenijumima. Da li će finalna epizoda označiti i kraj ove vekovne petlje? Ne zaboravimo - "it only ends once..." , to se završava samo jednom!
Detinjstvo
13 godina posle rođenja, vidimo dvojicu simpatičnih dečaka, jedan je plav kao Šveđanin a drugi tamnokos kao da je iz, recimo, Španije. Dečaci odrastaju uz osobu koju smatraju svojom majkom i koja gle čuda nije ostarila baš ni malo za tih 13 godina. Dotična drži decu u potpunoj izolaciji i govori im da osim njih i ostrva ne postoji ništa drugo tamo preko mora. I dok Džejkob sve to bespogovorno prihvata, njegov brat, čije ime ne znamo, je radoznale prirode i želi da zna šta ima tamo daleko... Jednoga dana dečaci po prvi put u životu ugledaju druge ljude za koje nisu ni znali da postoje. Stakleno zvono pod kojim odrastaju dobija prve pukotine. "Majka" odlučuje da im pokaže razlog zbog koga su tu i zašto čuvaju ostrvo od stranaca. Taj razlog je pećina iz koje blista svetlost opisana ovako:- Kakvo je ovo mesto?
- To je razlog zašto smo ovde. Ne ulazite tamo.
- Šta je tamo?
- Svetlost. Nešto najtoplije i najsvetlije što ste ikad videli ili osetili. I moramo se pobrinuti da ga niko nikada ne pronađe.
- Predivno je.
- Jeste. Zato ga i žele, jer je malo te svetlosti unutar svakog čoveka. Ali oni uvek žele više.
- Mogu li je oni uzeti?
- Ne, ali bi pokušali. A ako pokušaju, mogu je ugasiti. I ako se svetlost ugasi ovde, ugasiće se svuda. Ja sam štitila ovo mesto ali ga ne mogu čuvati doveka.
- Ko će onda?
- Moraće jedan od vas dvojice.
U sledećoj sceni crnokosom dečaku se ukazuje ženska osoba u crvenoj haljini koja se predstavlja kao njegova pokojna majka, govori mu odakle potiče i odvodi ga na mesto na ostrvu koje nikada pre nije video - selo u kome žive ljudi sa Klaudijinog broda. Taj događaj je preloman za dečaka koji odluči da napusti dom i priključi se drugim ljudima. Džejkob je u šoku, njegov svet se ruši, ali on ostaje veran svojoj "majci" jer taj dom je jedini za koji zna i koji ima. "Majka" je zabrinuta, ali ipak pušta crnokosog dečaka da ode.
Ovo podseća na 2004. godinu i dva tabora: domoroce, odnosno "the others" s jedne strane i "pridošlice" sa druge. Domoroci su svesni pridošlica, pridošlice ne znaju za domoroce. Domoroci ne diraju pridošlice (osim što im otimaju po neko dete tu i tamo), tj. ostavljaju ih na miru sve dok se kreću u delu koji im je dat na raspolaganje. "The Others" su radili isto to sa preživelima sa leta 815.
Preokret
30 godina kasnije, Džejkob i njegov brat su odrasli ljudi. Džejkob, mamin sin, ženski petko, sedi kod kuće i tka (!!!), to je valjda jedini hobi kome je njegova luda "majka" umela da ga nauči. A kad pomenuh nju, dotična još uvek nije dobila ni jednu jedinu boru više nego što je imala 43 godine ranije, one noći kada je utepala novopečenu mamu.Elem, Džejkob redovno posećuje svog brata blizanca koji živi sa "drugim ljudima" i kome još uvek ne znamo ime. Čovek u crnom je dobro upoznao ljude sa kojima živi. On potvrđuje ono što je "majka" odavno govorila: "oni dođu, bore se, uništavaju i pokvare se." Rečenica koju smo čuli kada smo prvi put videli dvojicu braće na početku poslednje epizode 5. serijala, zar ne? Džejkob još uvek nema izgrađeno mišljenje o tim ljudima ali kaže da mu "baš i ne izgledaju tako loši". Još uvek ih posmatra i procenjuje. Pa ipak, mlađi brat i dalje živi sa pridošlicama jer mu je to način za ispunjenje cilja - da napusti ostrvo. I ovoga puta je sasvim blizu ostvarenja tog cilja. Iskopao je buinar koji vodi do "svetlosti", napravio je sistem za regulisanje vode i svetla, treba još samo da prikači veliki točak na to i - hopla, ode on sa ostrva. Cilj je tako blizu. Bunar, svetlost, točak, napuštanje ostrva .... Orhideja, Ben, tuniska pustinja! Još jedan deja vu.
Džejkob ne ume da laže niti da bilo šta sakrije od svoje "majke" a kako bi tek prećutao svetsko čudo neviđeno o kojem mu je upravo ispričao njegov jedini brat? Reakcija te žene pokazuje da je došao sudbonosni trenutak za nju, njene "sinove" i njihovu misiju. Ona odlazi da lično poseti "sina" i upozna se sa njegovim namerama. Tu vidimo bunar, svetlost, točak i čoveka nadomak cilja kome teži već 30 dugih godina. I, kao što to u Lostu uvek biva kada je neko nadomak napuštanja ostrva - "majka" napada svog "sina", treska mu glavu o zid, uništava bunar, spaljuje selo i pobija sve njegove ljude. Još jedan Deja vu? Još kakav: Kelvinova glava je razbijena o stenu kada je hteo da otplovi, Sajid je udaren u glavu kada je nadomak uspostavljanja veze, podmornica leti u vazduh kada treba da odveze Džeka, o brodu da i ne govorim ...
Ljudi koji su kopali bunare u 1. veku doživeli su istu sudbinu kao i članovi DHARMe 2000 godina kasnije. Bilo im je dozvoljeno da žive tu i istražuju sve do trenutka kada su došli na domak podzemne svetlosti i načina da je iskoriste. A onda su istrebljeni, tada vatrom a u moderna vremena bojnim otrovima. Još jedno "već viđeno".
Jedna agresija uvek rađa drugu pa tako čovek u crnom napada i ubija svoju "majku". Ona je predosećala da dolazi kraj nejnen ere pa je prethodno predala svoju dužnost čuvara ostrva svom drugom "sinu", onome koji ima ime i koji joj je veran kao pudlica. Iz nekog razloga, Džejkob i njegov brat ne mogu da ubiju niti naškode jedan drugome, bar ne direktno. Zato Džejkob u nastupu besa kažnjava svog brat na način koji je "gori od smrti". Tako mu je rečeno, ali mu nikada nije objašnjeno šta to stvarno znači. A to znači fizičku smrt tela i sjedinjavanje duše sa nečim što se nalazi u toj pećini. Rezultat takvog spajanja je - crni dim. Misteriozno čudovište koje tumara po ostrvu i u sebi ima duh, sećanja i inteligenciju Džejkobovog brata. Džejkob je bio i ostao u belom, njegov brat je bio i ostao u crnom.
Epilog epizode je scena u kojoj Džejkob polaže tela svoje "majke" i svog mlađeg brata u pećinu i kod njih ostavlja vrećicu sa jednim crnim i jednim belim kamenom. To su dva skeleta koje Džek i Kejt pronalaze u 6. epizodi prvog serijala. Lok skeletima daje ime "Adam i Eva" i time uvodi jednu od prvih misterija ove serija čije smo objašnjenje tek sada dobili.
Pomenuti crni i beli kamen su još jedan veliki Deja vu. Njih smo videli još u prvim epizodama kada Lok pokazuje igru Voltu i kaže "dva igrača, jedna beli, drugi crni..." Tokom vekova koji će uslediti, Džejkob kao beli će se povremeno sretati sa svojim bratom (crnim) koji će bezuspešno moliti za dozvolu da ode. Njih dvojica će nastaviti da igraju vekovnu igru u kojoj će crni dokazivati da su ljudi pokvareni i da se "uvek završava na isti način" a beli će se truditi da dokaže da su ljudi dobri ili se mogu učiniti dobrima ("završava se samo jednom, sve pre toga je progres")
Šta smo saznali?
Džejkob i Čovek u crnom su rođeni kao obični ljudi. Odgajala ih je žena koja nije starila ali nije bila ni otporna na ubod nožem. Ona je svoju dužnost predala Džejkobu tako što ga je naterala da ispije čašu neke posebne tečnosti. Nakon toga ni Džejkob više nije stario (a završio je ubodom noža). Iz iste takve flaše i iz istih čaša pio je i Ričard Alpert u 19. veku (hvala Ivanu na korekciji!) i nakon toga više nije stario. Za sada doduše još nije stradao od noža. Ostaje otvoreno pitanje da li je Ričard Džejkobov naslednik na poziciji čuvara ostrva?
Čovek u crnom je doživeo ono što je njegova "majka" opisala kao gore od smti: njegovo telo je umrlo a njegova duša se sjedinila sa scrnim dimom. Taj dim tumara po ostrvu vekovima, po potrebi uzima oblik Džejkobovog brata ili drugih ljudi sa kojima je došao u kontakt. Ono što nam epizoda nije kazala međutim je odgovor na pitanje da li je Dimko postojao i pre nego što je izleteo iz pećine, ili je nastao u trenutku kada je Džejkob ubacio svog brata u izvor svetlosti. Pretpostavljam da ćemo na taj odgovor sačekati još malo, ali lično više verujem u prvu varijantu jer smo Dimka videli na egipatskim crtežima u Hramu.
Očigledno je da ljudi dolaze na ostrvo odavno. Dolaze u grupama, žive tu nasukani, istražuju ostrvo, svađaju se, kvare se i budu pobijeni kada se suviše približe "srcu" ostrva. S obzirom na egipatske statue, hramove i hijeroglife, možemo pretpostaviti da se ove priče ponavljaju milenijumima.
Džejkob i njegov brat u prvom veku n.e. su isto što i Loka i Džek u prvim sezonama serije. Džejkob je odan i slepo veruje u sve što mu se servira. Njegov brat nije toliko naivan, inteligentan je i radoznao, hoće da upozna i razume i ostrvo i svet van ostrva. 2000 godina kasnije, Lok od početka pokazuje da je veliki vernik iako ne zna u šta veruje. "Ovo je naša sudbina", "Mi smo ovde sa razlogom" i "Ne treba da odlazimo" je sve što zna da ponavlja kao papagaj. Nasuprot njemu, Džek je racionalan, inteligentan i radoznao. Da mu je samo jednom pružen bilo kakav odgovor ili razlog zašto treba da budu na tom šašavom ostrvu, on bi to prihvatio i bio veći vernik od Loka.
Džejkob i čudovište žive jedan pored drugog dva duga milenijuma. Džejkob dovodi ljude, traži kandidate za svog naslednika, crni dim ih postepeno ubija ili navodi da se pobiju međusobno. Usled pravila za koje smo čuli, čudovište ne može da ubije Džejkoba direktno pa zato mora da pronađe nekoga ko će to učiniti umesto njega. Taj neko će konačno biti Ben Lajnus 2007. godine. Džejkob je mrtav a čudovište koje je sad u formi Loka navodi najnoviju generaciju kandidata da se poubijaju međusobno jer on to ne može da učini direktno.
Ko još koga ne može da se ubije direktno? Ben i Vidmor. Još jedan Deja vu, još jedna paralela.
Na tom ostrvu se ponavlja jedna te ista igra milenijumima. Da li će finalna epizoda označiti i kraj ove vekovne petlje? Ne zaboravimo - "it only ends once..." , to se završava samo jednom!
Comments
Post a Comment