Epska priča pod nazivom Lost (Izgubljeni) je završena. Tokom 6 godina, milioni gledalaca širom sveta su diskutovali i teoretisali o smislu i značenju dešavanja prikazanih u 6 sezona i 120-ak epizoda. Uložena je ogromna energija u pokušaje seciranja svakog detalja priče u kojoj se pojavljuju polarni medvedi, putovanje kroz vreme, čudovišta u vidu dima, magija, besmrtnost, prevara i ljubav. Kakav će biti kraj, da li će autori uspeti sve to da uklope u jednu koliko-toliko logičnu priču ili će nas na kraju razočarati? Da li je uopšte moguće dati smislene odgovore na toliko puno otvorenih pitanja? Ako nije, koje će od misterija biti razjašnjene a koje ne? Par dana nakon gledanja završne epizode i sređivanja misli, spreman sam da napišem par svojih misli. Za one koji još nisu odgledali sve epizode, upozorenje da slede krupni, zapravo poslednji i najveći mogući spoileri...
Kratko i jasno - nema tu vanzemaljaca niti parapshiloških eksperimenata! Lost je priča o ljudima, njihovim sudbinama, rađanju i umiranju.
Podeljena mišljenja
Neki gledaoci su totalno i bezrezervno oduševljeni završtekom serije dok su drugi potpuno razočarani, čak govore kako im je „propalo 6 godina života“ na gledanje nečega što je na kraju ispalo bezveze, nedorečeno, nerazjašnjeno ili naprosto - glupo. Voleo bih da znam da li ti ljudi uopšte trezveno razmišljaju ili samo tako po automatizmu zauzimaju ekstremne stavove. Ja mislim da je istina, po običaju, negde na sredini pa bih prvo razdvojio dve stvari:
1. Završetak centralne priče vezane za glavne likove koji su, vođeni sudbinom, preživeli pad leta 815 i potom živeli i umirali na ostrvu, i
2. Sve druge misterije vezane za samo ostrvo.
Zašto? Zato što su scenaristi tokom 6 godina puno puta u raznim intervjuima govorili da je ovo pre svega „serija o likovima“ i da su ti likovi u središtu priče koju nam pričaju a da je sva mitologija samo "sredstvo za pričanje priče". Na pitanje o tome koje će misterije biti razjašnjene, oni su lakonski odgovarali kako će odgovoriti „na ona pitanja koja bi likovi iz serije smatrali za bitna“. Na žalost, ti likovi nikada nisu pitali za bilo kakvo objašnjenje npr. zašto su "Drugi" otimali decu ili nešto slično. Čini se da mi, ljubitelji serije, ova upozorenja nismo uzimali za ozbiljno i da smo verovali da nas autori navode na pogrešan trag da ne bismo dokučili odgovore na sve te misterije pre vremena. Zato smo danas svi manje-više iznenađeni završetkom serije koji potpuno ignoriše sve ono što nam je raspaljivalo maštu tokom 5-6 godina. Serija je, ipak, pre svega o likovima.
Lost je oduvek pružao mogučnost za različite interpretacije. Svako od nas ima svoje viđenje onoga što se tamo dešavalo i to je dobro. To daje mogučnost diskusije i rzamene mišljenja. Moje viđenje završetka serije može zvučati prilično jednostavno i očigledno, ali mislim da je prilično tačno. Suština priče i jeste jednostavna, uopšte nema veze sa vanzemaljcima, Egipćanima ili putovanjem kroz vreme. Suština je naprosto u sudbini, životnim putevima, rađanju i umiranju, prijateljstvu i ljubavi.
"Svako umire prije ili kasnije, sinko... neko je umro pre a neko mnogo posle tebe." Ova rečenica Kristijana Šeparda nas uvodi u završetak priče. Sudbina vodi sve nas. Čak i kada mislimo da smo napravili izbor svojom slobodnom voljom, u stvarnosti smo vođeni spletom okolnosti i nevidljivom silom koja će uraditi sve što treba da naša „svesna odluka“ bude onakva kako je zapisana. Džek nije umro u „Crnoj Steni“ jer dinamit nije eksplodirao, a nije eksplodirao zato što još nije bilo vreme da on umre. Džek je to već bio shvatio. Čarli nije umro od udara groma jer mu još nije bilo vreme za umiranje. Da bi Čarli bio spašen, nevidljiva ruka sudbine je poslala Dezmonda da spasi Čarlija. Kada je došlo vreme da Čarli umre, nikakva sila više nije mogla da pomogne Dezmondu da otvori vrata komore koja se punila vodom. Itd, itd.
Predvorje
Ono što smo zvali „Alternativna stvarnost“ tokom cele 6. sezone nije bila nikakva stvarna stvarnost. Zapravo, priča sa A-bombom na kraju 5. Sezone je poslužila da nas navuku da fantaziramo i teoretišemo o paralelnim univerzumima, alternativnim stvarnostima i kvantnoj mehanici dok je stvarni smisao te „stvarnosti“ - predvorje zagrebnog života. Neka vrsta Sabirnog Centra u kome je svaki od likova dobio ono za čime je čeznuo u stvarnom životu: Dezmond poštovanje svog šefa, Džek sina, Lok oca, itd.. Mnogi komentatori upotrebljavaju izraz „Čistilište“ ali to nije ispravno jer implicira da je LOST priča sa hrišćanskom pozadinom što su autori uporno izbegavali sve vreme i u poslednjim scenama se potrudili da to jasno stave do znanja tako što su prostoriju u kojoj se Džek sreće sa svojim ocem dekorisali simbolima svih bitnih religija današnjice (vidi slike). Radi se o elementarnim pojmovima života, smrti i onoga što dolazi posle smrti, a to su koncepti zajednički za sve religije.
Ta „stvarnost“ koju smo gledali još uvek nije to mesto na koje se odlazi posle smrti, već neka vrsta predvorja ili čekaonice u kojoj se okupljaju oni koji su sudbinski vezani jedni za druge pre nego što mogu da krenu dalje. To čekanje bi moglo potrajati 10, 100, ili milion godina po ovozemaljskim merilima, potpuno je nebitno jer tu zapravo vreme ne postoji i ne igra nikakvu ulogu. Hoćete li dokaz? Da li ste primetili da se svi događaji u „ALT-u“ dešavaju tokom jednog jedinog dana? Priča počinje sletanjem leta 815 iz Sidneja, nakon čega Dezmond odlazi kod svog šefa koji ga šalje da pokupi Čarlija koji treba da svira na koncertu njegovog sina TE ISTE VEČERI. To je onaj isti koncert kojim se završava serija. U međuvremenu se dogodilo puno toga: Čarli i Dezmond se survaju u more, završe u bolnici, izađu odatle, Dezmond posećuje Eloiz, pa njenog sina, pa Huga, pa Peni, itd. Hugo sreće Libi u restoranu pa je posećuje u bolnici, pa se ljube na plaži... Lok biva pregažen, pa izlečen, pa operisan ... sve u istom „danu“. Dokaz da pojam vremena tamo ne postoji. Ili, kako kaže Kristijan, „ovde ne postoji ’sada’ „.
Od trenutka kada su po prvi put dospeli na ostrvo, naši junaci su umirali jedan po jedan ispunjavajući zadatke koje im je sudbina zapisala. Neki su umrli ranije, neki kasnije, Džek na kraju serije, Hugo i Ben u ostali da upravljaju ostrvom, Kejt i Sojer su otišli i proživeli još neko vreme. Zato Kejt na kraju kaže Džeku da joj je „tako mnogo nedostajao sve to vreme“. Dijalog između huga i Bena, „bio si dobar br. 2“, „a ti dobar br. 1“, pokazuje da su oni proživeli još neko vreme kao vladari ostrva. Na kraju, kada su svi proživeli svoje živote, svi su se okupilina jednom mestu, srećni što su ponovo zajedno i spremni da „krenu dalje“.
Prirodna je želja svakog ljudskog bića da pita „A šta je to dalje? Čega ima tamo?“. Taj odgovor nam niko ne može dati, u svakom slučaju ne pre nego što dođe naše vreme da zakoračimo tamo, u svetlost koja sija iza vrata te crkve. A svi ćemo jednom. Kako reče Kristijan – „Hajde da vidimo ...“
Krug
Svaki od ovih likova u jednom trenutku postaje svestan svog prethodnog života, svog postojanja i neizbežne smrt. Spoznaja donosi olakšanje, plač i radost. Spoznaja moemntalno leči rane od metka ili inaliditet, za time više nema potrebe. To je zato što su shvatili gde su bili, šta im se dogodilo i da su spremni da krenu dalje. Ali nisu svi dotle došli. Ana Lusija, kako kaže Dezmond "nije spremna". A nije ni Danijel, ni Šarlot. Oni nisu imali te spoznaje koje su drugi likovi iskusili, samo osećaj deja-vua koji je Danijel opisao.
Naša priča o tim ljudima tako je napravila puni krug. Kažu da je prvobitna ideja bila da se serija zove "Krug". Puni krug, koji je za neke iscrtan a za neke ne. Očigledno je da su pisci oduvek imali plan za početak i kraj priče. Sredinu su međutim izmišljali tokom vremena puštajući mašti na volju da nas šeta između Dharme, "Drugih" i Džejkoba. Na žalost, ta šetnja je bila potpuno nevezana za onu originalnu priču i kraj koji smo videli. Osim što je služila da se naši junaci zbliže, dakako. Bilo kako bilo, za proteklih 6 godina pisci su stvorili jednu od najboljih TV-serija uopšte, slično onome kako je Džordž Lukas stvorio epsku priču o ratovima u svemiru. Pisci LOST-a su stvorili svoj svemir o kome se može razmišljati i diskutovati još dugo, dugo. LOST je završen, ali ovo nije njegov kraj.
Kratko i jasno - nema tu vanzemaljaca niti parapshiloških eksperimenata! Lost je priča o ljudima, njihovim sudbinama, rađanju i umiranju.
Podeljena mišljenja
Neki gledaoci su totalno i bezrezervno oduševljeni završtekom serije dok su drugi potpuno razočarani, čak govore kako im je „propalo 6 godina života“ na gledanje nečega što je na kraju ispalo bezveze, nedorečeno, nerazjašnjeno ili naprosto - glupo. Voleo bih da znam da li ti ljudi uopšte trezveno razmišljaju ili samo tako po automatizmu zauzimaju ekstremne stavove. Ja mislim da je istina, po običaju, negde na sredini pa bih prvo razdvojio dve stvari:
1. Završetak centralne priče vezane za glavne likove koji su, vođeni sudbinom, preživeli pad leta 815 i potom živeli i umirali na ostrvu, i
2. Sve druge misterije vezane za samo ostrvo.
Zašto? Zato što su scenaristi tokom 6 godina puno puta u raznim intervjuima govorili da je ovo pre svega „serija o likovima“ i da su ti likovi u središtu priče koju nam pričaju a da je sva mitologija samo "sredstvo za pričanje priče". Na pitanje o tome koje će misterije biti razjašnjene, oni su lakonski odgovarali kako će odgovoriti „na ona pitanja koja bi likovi iz serije smatrali za bitna“. Na žalost, ti likovi nikada nisu pitali za bilo kakvo objašnjenje npr. zašto su "Drugi" otimali decu ili nešto slično. Čini se da mi, ljubitelji serije, ova upozorenja nismo uzimali za ozbiljno i da smo verovali da nas autori navode na pogrešan trag da ne bismo dokučili odgovore na sve te misterije pre vremena. Zato smo danas svi manje-više iznenađeni završetkom serije koji potpuno ignoriše sve ono što nam je raspaljivalo maštu tokom 5-6 godina. Serija je, ipak, pre svega o likovima.
Lost je oduvek pružao mogučnost za različite interpretacije. Svako od nas ima svoje viđenje onoga što se tamo dešavalo i to je dobro. To daje mogučnost diskusije i rzamene mišljenja. Moje viđenje završetka serije može zvučati prilično jednostavno i očigledno, ali mislim da je prilično tačno. Suština priče i jeste jednostavna, uopšte nema veze sa vanzemaljcima, Egipćanima ili putovanjem kroz vreme. Suština je naprosto u sudbini, životnim putevima, rađanju i umiranju, prijateljstvu i ljubavi.
"Svako umire prije ili kasnije, sinko... neko je umro pre a neko mnogo posle tebe." Ova rečenica Kristijana Šeparda nas uvodi u završetak priče. Sudbina vodi sve nas. Čak i kada mislimo da smo napravili izbor svojom slobodnom voljom, u stvarnosti smo vođeni spletom okolnosti i nevidljivom silom koja će uraditi sve što treba da naša „svesna odluka“ bude onakva kako je zapisana. Džek nije umro u „Crnoj Steni“ jer dinamit nije eksplodirao, a nije eksplodirao zato što još nije bilo vreme da on umre. Džek je to već bio shvatio. Čarli nije umro od udara groma jer mu još nije bilo vreme za umiranje. Da bi Čarli bio spašen, nevidljiva ruka sudbine je poslala Dezmonda da spasi Čarlija. Kada je došlo vreme da Čarli umre, nikakva sila više nije mogla da pomogne Dezmondu da otvori vrata komore koja se punila vodom. Itd, itd.
Predvorje
Ono što smo zvali „Alternativna stvarnost“ tokom cele 6. sezone nije bila nikakva stvarna stvarnost. Zapravo, priča sa A-bombom na kraju 5. Sezone je poslužila da nas navuku da fantaziramo i teoretišemo o paralelnim univerzumima, alternativnim stvarnostima i kvantnoj mehanici dok je stvarni smisao te „stvarnosti“ - predvorje zagrebnog života. Neka vrsta Sabirnog Centra u kome je svaki od likova dobio ono za čime je čeznuo u stvarnom životu: Dezmond poštovanje svog šefa, Džek sina, Lok oca, itd.. Mnogi komentatori upotrebljavaju izraz „Čistilište“ ali to nije ispravno jer implicira da je LOST priča sa hrišćanskom pozadinom što su autori uporno izbegavali sve vreme i u poslednjim scenama se potrudili da to jasno stave do znanja tako što su prostoriju u kojoj se Džek sreće sa svojim ocem dekorisali simbolima svih bitnih religija današnjice (vidi slike). Radi se o elementarnim pojmovima života, smrti i onoga što dolazi posle smrti, a to su koncepti zajednički za sve religije.
Ta „stvarnost“ koju smo gledali još uvek nije to mesto na koje se odlazi posle smrti, već neka vrsta predvorja ili čekaonice u kojoj se okupljaju oni koji su sudbinski vezani jedni za druge pre nego što mogu da krenu dalje. To čekanje bi moglo potrajati 10, 100, ili milion godina po ovozemaljskim merilima, potpuno je nebitno jer tu zapravo vreme ne postoji i ne igra nikakvu ulogu. Hoćete li dokaz? Da li ste primetili da se svi događaji u „ALT-u“ dešavaju tokom jednog jedinog dana? Priča počinje sletanjem leta 815 iz Sidneja, nakon čega Dezmond odlazi kod svog šefa koji ga šalje da pokupi Čarlija koji treba da svira na koncertu njegovog sina TE ISTE VEČERI. To je onaj isti koncert kojim se završava serija. U međuvremenu se dogodilo puno toga: Čarli i Dezmond se survaju u more, završe u bolnici, izađu odatle, Dezmond posećuje Eloiz, pa njenog sina, pa Huga, pa Peni, itd. Hugo sreće Libi u restoranu pa je posećuje u bolnici, pa se ljube na plaži... Lok biva pregažen, pa izlečen, pa operisan ... sve u istom „danu“. Dokaz da pojam vremena tamo ne postoji. Ili, kako kaže Kristijan, „ovde ne postoji ’sada’ „.
Od trenutka kada su po prvi put dospeli na ostrvo, naši junaci su umirali jedan po jedan ispunjavajući zadatke koje im je sudbina zapisala. Neki su umrli ranije, neki kasnije, Džek na kraju serije, Hugo i Ben u ostali da upravljaju ostrvom, Kejt i Sojer su otišli i proživeli još neko vreme. Zato Kejt na kraju kaže Džeku da joj je „tako mnogo nedostajao sve to vreme“. Dijalog između huga i Bena, „bio si dobar br. 2“, „a ti dobar br. 1“, pokazuje da su oni proživeli još neko vreme kao vladari ostrva. Na kraju, kada su svi proživeli svoje živote, svi su se okupilina jednom mestu, srećni što su ponovo zajedno i spremni da „krenu dalje“.
Prirodna je želja svakog ljudskog bića da pita „A šta je to dalje? Čega ima tamo?“. Taj odgovor nam niko ne može dati, u svakom slučaju ne pre nego što dođe naše vreme da zakoračimo tamo, u svetlost koja sija iza vrata te crkve. A svi ćemo jednom. Kako reče Kristijan – „Hajde da vidimo ...“
Krug
Svaki od ovih likova u jednom trenutku postaje svestan svog prethodnog života, svog postojanja i neizbežne smrt. Spoznaja donosi olakšanje, plač i radost. Spoznaja moemntalno leči rane od metka ili inaliditet, za time više nema potrebe. To je zato što su shvatili gde su bili, šta im se dogodilo i da su spremni da krenu dalje. Ali nisu svi dotle došli. Ana Lusija, kako kaže Dezmond "nije spremna". A nije ni Danijel, ni Šarlot. Oni nisu imali te spoznaje koje su drugi likovi iskusili, samo osećaj deja-vua koji je Danijel opisao.
Naša priča o tim ljudima tako je napravila puni krug. Kažu da je prvobitna ideja bila da se serija zove "Krug". Puni krug, koji je za neke iscrtan a za neke ne. Očigledno je da su pisci oduvek imali plan za početak i kraj priče. Sredinu su međutim izmišljali tokom vremena puštajući mašti na volju da nas šeta između Dharme, "Drugih" i Džejkoba. Na žalost, ta šetnja je bila potpuno nevezana za onu originalnu priču i kraj koji smo videli. Osim što je služila da se naši junaci zbliže, dakako. Bilo kako bilo, za proteklih 6 godina pisci su stvorili jednu od najboljih TV-serija uopšte, slično onome kako je Džordž Lukas stvorio epsku priču o ratovima u svemiru. Pisci LOST-a su stvorili svoj svemir o kome se može razmišljati i diskutovati još dugo, dugo. LOST je završen, ali ovo nije njegov kraj.
Comments
Post a Comment